Kaj reći...
rezultatom sam više nego zadovoljan.
Ali nisam nimalo načinom na koji sam otrčao utrku.
Zakaj ?
Zato jer sam odlučio i najavio da ću trčati na granicama mogućnosti, a na utrci sam se nakon jačeg početka opet "prestrašio" i do pred kraj išao ziheraški i "kukavički".
Na kraju sam posljednja 2km ubrzao ali bilo je prekasno da nadoknadim komociju od prethodnih 15km.
Nadao sam se da sam nakon utrke u srijedu izbrisao taj sindrom iz podsvjesti ali izgleda da nažalost nisam.
To sve ne znači da sam mogao imati puno bolji rezultat na kraju ali barem malo bolji sigurno.
A najviše me to brine zato jer će mi se na maratonu u Ljubljani nakon 30km pojaviti težina u nogama (što je sasvim normalno) i bojim se da se i onda ne predam i odam komociji na način da smanjim brzinu i elegantno završim utrku.
Jer nema smisla da se pretrgnem ... :-(
odnosno da se mučim kad mogu malo smanjiti i "došetati" se do cilja bez poteškoća.
Sve mi se čini da bum moral u ovih mjesec dana ubaciti i koji boksački trening da me neko dobro natambura pa da onda vidim kaj je teško :-)
Morat ću ja tebe poslati kod pravog Murinja da obavi par razgovora s tobom pa ćeš letit u Ljubljani. Kaže Tonel da je on čudo jak na riječima. :-)
OdgovoriIzbriši...pozdrav Goro...eto i ja se bacio u blogere...
OdgovoriIzbrišihttp://davorstanko.wordpress.com/
...kaj se tiče boksačkog treninga, posudim ti ja boksačku vreću i rukavice...:))